Jedini validan zaključak koji se može izvući je da je Besnilu evidentno pristupljeno jako ozbiljno i da je rezultat najbolji Nadimač album do sada

Pratiti evoluciju Nadimača i biti fan ove ekipe, a istovremeno zadržati objektivnost prilikom pisanja recenzije, u ovom momentu uopšte nije lak zadatak. Opasnost da pristrasnost, koja je jedna od sveprisutnih karakteristika mog pristupa u procesu seciranja albuma bendova koje zaista pratim i cenim, metastazira u neki oblik bljuzgavog hvalospeva, uvek visi nad glavom. Kao i mogući nusefekat da budemo svi zatrpani velikom količinom pljuvačke nakon jednog takvog teksta. Na sreću, i to pre svega po mene, sa Besnilom takav razvoj događaja je nemoguć.

Album je, najkraće rečeno – sjajan, i za Nadimač predstavlja značajan korak napred po svim pitanjima. Dokazali su da za njih ne postoji opcija “safe mode”, nema igre na sigurno. Iako su generalno, kao i na svakom prethodnom ostvarenju u igri uvek isti parametri – brzo, sirovo, brutalno – nakon samo nekoliko slušanja se može, bez ikakvog razmišljanja, doneti zaključak da je ovo njihovo najkompletnije i najozbiljnije izdanje do sada.

Album je, najkraće rečeno – sjajan, i za Nadimač predstavlja značajan korak napred po svim pitanjima

Prva stavka analize Besnila ovoga puta će biti zvuk. Za Nadimač nikada bolji i prikladniji. Mada za nijansu možda ispoliraniji nego što smo navikli, ali nadasve grub i snažan, on deluje kao pravo sredstvo za transfer energije albuma na slušaoca. Zaista je teško ne osetiti soničnu moć Besnila. Izvođač radova, Luka “Tower” Matković, po ko zna koji put u proteklih nekoliko godina jasno stavlja do znanja da je u samom vrhu kada je u pitanju fabrikovanje kvalitetnog metal zvuka. Dakle, prvi preduslov za dobar album je ispunjen.

Nadimač

Idejno, aranžerski, Besnilo donosi pravi balans između prepoznatljivo brutalnog Nadimačevog miksa thrash/HC/punk rifovanja i vrhunski odrađenih i još bolje doziranih, uslovno receno, “finijih” muzičkih elemenata. Tu pre svega mislim na odlična gitarska rešenja, nešto što se gotovo moglo namirisati na prethodnom albumu, a sada dolazi do punog izražaja. Pri tome udarac Nadimača na nervni sistem nije uopšte oslabljen. Naprotiv. Nadimač je ubojit kao i uvek, samo je arsenal ubojnih sredstava za ovu priliku znatno proširen. Iz mog ugla, pravi potez, koji mozda i ponajbolje služi kao dokaz za tezu “najbolji Nadimač ikada”.

Dačini tekstovi, takođe nešto što je za ovaj bend standardno, nose ponovo snažan socijalno/politički pečat i specifično jak miris ulice, ali u sprezi sa gorenavedenim elementima daju, namerno ili ne, jedan dosta mračniji ton Besnilu u celosti.

Besnilo se sluša u celosti i nikako drugačije

Na kraju, posle dugog perioda konzumiranja albuma i nesrazmerno kratkog teksta, jedini validan zaključak koji se može izvući je da je Besnilu evidentno pristupljeno jako ozbiljno i da je rezultat, kao što već rekoh, najbolji Nadimač album do sada, u finalnoj verziji identiteta benda. I da se vratim na početak teksta, iako je objektivnost recenzije donekle osakaćena mojom privrženošću bendu, čisto sumnjam da će iko biti u stanju da ospori visok kvalitet ovog materijala.

Sve je ovde vrlo očigledno. Album je jednostavno odličan. I naravno, favorite ne izdvajam, Besnilo se sluša u celosti i nikako drugačije.

Nadimač – Besnilo spisak pesama:

1. Uvod u Besnilo
2. Palikuća
3. Jednom nogom u gradu
4. Kapitalizam je kanibalizam
5. Revolucija u izlogu
6. U podrumu žute kuće
7. Anatomija poslušnosti
8. Analni ovčar
9. Teraj se u kurac
10. Prvi put sa kevom na šemu
11. Rođen u ofsajdu (Nesportski dan)
12. Zemlja povraća
13. Crna štampa
14. Bez ograda, bez barijera

Nadimač - Besnilo
Produkcija92%
Originalnost87%
Vizuelni identitet73%
Uverljivost96%
87%Finalni utisak