Sa svega tri pesme, Kenoma ne ostavlja ni miligram sumnje da se radi o jednom snažnom, kompaktnom izdanju benda koji zna šta hoće i kako to da izvede

Zaista ne pamtim kada mi se desilo da moram brzo da modifikujem sopstvene reči iz nekog od prethodnih tekstova ili smišljam neka milozvučna, poluvalidna opravdanja kako bih ostao pri svojim tezama i parametrima prema kojima pišem recenzije. Kenoma, benda Nula, je zaista bio dobar razlog da se od nekih stvari, kao što je averzija prema formi zvanoj EP, bar privremeno odustane.

Prvo, od mog stava da se iz EP-a generalno teško odmah može prosuditi o karakteru nekog benda i da je tzv. full-length album jedini pravi početak ozbiljnih diskografskih aktivnosti, u ovom slučaju nije ostalo apsolutno ništa. Sa svega tri pesme, Kenoma ne ostavlja ni miligram sumnje da se radi o jednom snažnom, kompaktnom izdanju benda koji zna šta hoće i zna način kako to da izvede. Atmosfera, teskobna i mračna, je iz mog ugla, glavni adut Kenome. Gotovo da je nemoguće biti rezistntan na tamu koja magnetno privlači slušaoca. Repeat jednom, pa drugi, treći put. Rifovi su teški hiljade tona, a na momente “out of tune” gitare, namerno tako ostavljene ili ne, zapravo nije ni bitno, daju specifičan kolorit EP-u. Ako moram da se bakćem sa nekom dubljom analizom, mogao bih mirne duše da konstatujem kako je aranžiranje pesama odrađeno majstorski i posle nekoliko slušanja teško da i može bilo šta da se zamisli u drugačijoj formi. Za to što treba da bude, Kenomi nema šta da se zameri, Nula je predstavljena na najbolji mogući način.

Nula

Drugo, što se tiče produkcijskog dela, zvuk je apsolutno odgovarajuć žanru u koji se Nula svrstava. Mada je daleko od najboljeg što je izašlo iz sjajnog studija Blaze, ako se gleda samo tehnički aspekt, teško da u ovom momentu mogu da zamislim da bi tu nešto trebalo da se menja, oduzme ili doda. Na relaciji ideja, zvuk, pesma jednostavno sve funkcioniše besprekorno. Tekstovi na našem, maternjem jeziku su još jedna karateristika, vokal, kao i svaki segment Kenome, ubedljiv.

Na relaciji ideja, zvuk, pesma jednostavno sve funkcioniše besprekorno

Treće, na kraju ove relativno kratke recenzije, opšti zaključak bi bio da je ovo pun pogodak za bend, koji je, ponavljam, sa samo tri pesme uspeo da definiše sopstveni identitet do te mere, da Nulu možete da prepoznate bez nekog većeg napora, uz napomenu naravno, da uopšte želite da slušate ovakav sound, jer je ovaj EP pisan gotovo bez komprimisa, tako da ravnodušnih verovatno i neće biti. Kenoma će ili biti prihvaćen u celosti ili neće biti prihvaćen uopšte. Verovatno sve ovo važi i za sam bend.

Sve u svemu, sjajan posao, sjajan EP, veliki korak od prethodnog demosa. Nema tu šta više da se kaže.

Nula – Kenoma spisak pesama:

1. Trošenje tela
2. Silazak u prah
3. Usnuo/savršen/sam

Nula - Kenoma
Produkcija77%
Originalnost79%
Vizuelni identitet74%
Uverljivost81%
78%Finalni utisak