Potencijal je tu, šta će dalje uraditi ostaje da se vidi sa prvim sledećim izdanjem. Srećno!

Činjenica da je zimska hibernacija gotova, tradicionalno nešto pre polovine januara svakog leta gospodnjeg, znači da je takođe vreme da se lagano vratimo u redovan ritam monitoringa domaće scene. Sa druge strane, reči “mirovanje” i “hibernacija” su, čini se, nepoznate za Elia Rigonata, odveć hiperaktivnu personu, koja iza sebe ima nekolicinu kvalitetnih izdanja u brojnim bendovima i projektima. Najnoviji nosi naziv Vicery, a u pitanju je duo koji, pored njega, čini i jedna mlada dama, Ivana Momčilović. Vicery je ujedno i ime debitantskog EP-ja, sačinjenog od tri pesme, ukupnog trajanja petnaestak minuta.

Šta zapravo tu ima da se vidi i čuje? Prvo, monohromatski omot i sjajan logo, za koji je, kako se kaže, odgovoran gospodin Christophe Szpajdel, odveć poznato ime u svetu metala. Super. Ja volim monohromatska rešenja i u ovom slučaju to jako dobro ide uz ono što percepiramo sluhom. Bez namere da gubim vreme tražeći stilske odrednice koje su bile potencijalna inspiracija ovom paru dok se Vicery EP stvarao, zaključiću samo da je atmosfera vrlo, vrlo mračna, a opet sam EP nije izgubio na žestini i snazi, što je najbolje demonstrirano u poslednjoj pesmi koja se zove, ponovo jel’te – “Vicery”. Naravno, uz ogradu, da uplivi raznih stilova u osnovu, za koju mi se čini da je uzet death metal, ne moraju pod obavezno da donesu originalnost kao činilac.

Atmosfera je vrlo, vrlo mračna, a opet sam EP nije izgubio na žestini i snazi

Sledeći niz pohvala ide na račun lepše polovine projekta, Ivane, koja je vraški odradila svoje vokalne deonice. Zaista ubedljvo zvuče. Instrumentalisanje je takođe kvalitetno, što smo nekako i očekivali, jer je ipak reč o momku koji je dobio dosta dobrih kritika, zaključno sa njegovim solo albumom, na račun svog minulog rada.

ViceryA tehnikalije? Kada se snima i miksa u kućnim uslovima, pretpostavka je da to obično znači nedostatak budžeta i nešto izraženije produkcijske mane, što ovde međutim nije toliko osetno. Postoji razlog zašto svi koji žele ozbiljan i kvalitetan finalni rezultat plaćaju iskusne ljude, sa kvalitetnom opremom i po mogućstvu – prostorom, jer proces produkcije nečega ne znači samo miks i mastering, dva termina koja se često uzimaju u usta, pogotovo od strane ljudi koji i ne poznaju materiju baš previše, već mnogo priprema i izbora svega što je vezano za tehnički aspekt rada na albumu i od tih odluka mnogo zavisi krajnji rezultat (mikrofoni, preampi, prostor, itd., itd.). Moje mišljenje u ovom slučaju je da je momak koji potpisuje završnu fazu svega, tj. miks i mastering, Stefan Tomić (Centurion), uradio zaista dobar posao, bez obzira na neke manjkavosti i da je projektu dao start za dalji razvoj sopstvenog zvuka i identiteta. Naravno da uvek može bolje, ali ovde je cilj, na ovaj ili onaj način, postignut.

Reč-dve i o manama. Zapravo jedina prava je kratko trajanje. Petnaestak minuta, bar u mom slučaju, nije dovoljno da se stvori konačna slika o svemu. Kao recenzent, a mislim da sam više puta ponovio to, ne volim disciplinu EP-a, jer za ozbiljniju analizu i izbegavanje donošenja površnih zaključaka o samom bendu/projektu i njihovom izdanju, zahteva mnogo slušanja, što ume nekada da stvori zasićenje i pomuti realnu sliku. Ipak, moram priznati da je Vicery i taj test korektno prošao, jer je ostao dosta ubedljiv i posle većeg broja slušanja. Moj sud bi bio da je duo ovim izdanjem zapravo sebi postavio prvi pravi zadatak, a to je tzv. full-length album, koji će označiti konačno formiranje Vicerya kao pravog entiteta na domaćoj muzičkoj sceni. Za njih, kao i za veliki broj bendova/projekata, koji su u niskom startu pred početak karijere, važi: potencijal je tu, šta će dalje uraditi ostaje da se vidi sa prvim sledećim izdanjem. Srećno!

Vicery – Vicery spisak pesama:

1. The Cult
2. Dead
3. Vicery

Vicery - Vicery
Produkcija75%
Originalnost77%
Vizuelni identitet74%
Uverljivost79%
76%Finalni utisak