(FOTO) The Stone u Beogradu: Crni plamen u decembarskoj noći

Za kancelarijskog pacova, povratak sa sinoćnjeg koncerta bio je ekvivalent igmanskom maršu. Promrzli, umorni, ali sa ostvarenim višim ciljem. Da bih se odlučio na ovaj korak, plus kući da dođem zajedno sa prvim jutarnjim suncem, potrebno je da imam vrlo jak razlog. I imao sam. I vredelo je. Što da se lažemo.

Ispostavi se uvek da kada The Stone izdaju novi album, tektonski poremećaji se dešavaju. Ako ništa drugo, svima postaje jasno da bend počinje novi ciklus promocije friškog materijala i da je mašinerija pokrenuta iz stanja mirovanja. Šta SMP misli o novom albumu, vidljivo je u recenziji koja je nedavno objavljena na sajtu. Dakle, paklene vatre protiv promrzlina i železnice Srbije.

Da ne dužimo mnogo, jer pojati hvalospeve ovoj ekipi je lako, propustiti dugo najavljivan koncert nedopustivo (mada je to moglo lako da se desi i ovde pristunom piskaralu), a sabrati utiske uz dozu objektivnosti nepotrebno. Koncert The Stone se doživljava, pa je takvo iskustvo bezveze deliti sa nekim koji je isto zaobišao, iz ovih ili onih razloga.

Ovaj tekst zato i služi samo kao kratak rezime, podsetnik uz fotografije, koje mnogo bolje od reči prenose jedan deo paklene atmosfere sinoćnjeg koncerta. Organoid je vatru zapalio, Avenger održavao, The Stone sipali ulje na istu dok temperatura nije dostigla nivo belog usijanja. Napomena samo da je nastup Avengera imao slatko/kiseli karakter, jer im je ovo oproštajna turneja, fakat koji se nije isprečio ispred namere da im oproštajna svirka pred srpskom publikom bude sjajna. I bila je. Organoid je takođe bilo lepo videti, jer ovaj sastav čine bivši i sadašnji članovi bendova May Result i The Stone, ljudi koje dugo nismo bili u prilici da vidimo u akciji. Takođe je bilo lepo videti solidno ispunjenu malu salu Doma omladine, što retko kojem domaćem metal bendu polazi za rukom u zadnje vreme.

A The Stone? Nikada bolji i ubedljiviji! Tako se čini i to je i opšti zaključak. Kompromis i posustajanje je reč iz rečnika nekih drugih bendova, a ne najvećeg domaćeg svih vremena. Bar kad je reč o ekstremnoj muzici, nemerljivoj regularnim metodama. Kao što rekoh već jedared, ima bendova koji su možda tehnički jači, precizniji, ali ubojitijih i ubedljivijih ovde ne. Eto rekao sam. Uostalom, zar to već do sada nije jasno samo po sebi?