(VIDEO, FOTO) Lacuna Coil premijerno u Beogradu: Mjetal je RAT!

Italijanski modern gothic metalci Lacuna Coil konačno su posetili i naše krajeve, prvi put u 23 godine dugoj karijeri! Kako i zašto im je trebalo toliko da dođu, to samo oni znaju, ali valja naglasiti da je sinoćni nastup dražesne Cristine Scabbie i ekipe u srpskoj prestonici bio ne samo premijerni nastup ovog benda u Srbiji, nego i prvi put da je LC zasvirao na prostoru bivše Jugoslavije, generalno gledano! Time je ceo ovaj događaj nesumnjivo dobio na važnosti i ekskluzivi, i red je bio da se sve to ispoštuje i proprati kako treba.

Lacuna Coil je sastav koji sam, da se ne lažemo, počeo da pratim od samog početka isključivo zbog Cristine Scabbie, a manje-više o tome se ovde radilo i tokom svih narednih godina, do dana današnjeg. Dakako, nisam jedini, niti u manjini što se toga tiče, jer reč je o jednoj od istinskih ženskih metal ikona današnjice, i sama njena pojava krajem devedesetih izazvala je zemljotres na sceni, a bend danas, odgovorno tvrdim, i uživa status kakav uživa upravo zbog nje. Naravno, jasno je da se ovde radi o talentovanom sastavu prepunom vrsnih muzičara, ali takve stvari nisu retkost na sceni – dobrih svirača ima na svakom ćošku. LC se izdvojio iz mase upravo zbog malog crnog, ekstremno seksipilnog devojčurka, kojem je malo koja pripadnica lepšeg pola na metal sceni mogla da parira. A bogami, retko koja može i danas. Bend je istrajao, i tokom godina stekao je zavidno sledbeništvo širom planete. Osam studijskih albuma je iza njih, od kojih je aktuelan Delirium, koji i promovišu na ovoj turneji.

Kako je i red, sa LC su stigli i bendovi podrške, pa je prvi na binu Doma omladine kročio još jedan italijanski sastav, Sinheresy. Organizatori koncerta, agencije Serbian Hellbangers i MH Concerts, ozbiljna su i profesionalna ekipa, te satnica nije puštena u javnost tek tako da se objavi još jedan najavni tekst pred koncert, već je ista zaista u minut ispoštovana – vrata Doma otvorila su se u 20h, a Sinheresy su pred nekih stotinjak ljudi prezentovali svoje viđenje sympho/modern metala. U postavi benda su dva vokala, ženski i muški, a ekipa je pre autorskog rada tezgarila svirajući Nightwish obrade, što se baš nešto naročito i nije odrazilo na njihove pesme, svakako ne u onom najbitnijem segmentu – hitičnosti materijala. Zaista, malo šta zanimljivo moglo se čuti tokom njihovog dela nastupa, čime se i potvrdio prvobitni utisak koji sam stekao preslušavajući pesme pre koncerta. Iako su svi elementi tu, nedostaje ono “nešto” za šta bi se čovek uhvatio i zainteresovao za dalje istraživanje. Ipak, reč je o relativno mladom sastavu i prvom bendu za večeras, koji je relativno solidno zagrejao prisutne, a sa druge strane, ostavio nam vremena da se ispozdravljamo sa dragim ljudima i konkretnije testiramo ponudu na šanku. Već sa sledećim bendom stvari su u potpunosti došle na svoje mesto.

Cellar Darling osnovao je trojac koji se otcepio od švajcarske folk metal atrakcije Eluveitie – pevačica Anna Murphy, basista i gitaroš Ivo Henzi, te bubnjar Merlin Sutter 2016. godine krenuli su hrabo putem solo karijere, i ako je suditi po prvom albumu, ali i ovom nastupu, bila je to dobra odluka! Muzički, ono što rade nema naročito mnogo veze sa Eluveitie, već zapravo još ponajviše i podseća na raniji Lacuna Coil, kombinovan sa specifičnim folk rock elementima u svirci i vokalnom pristupu. Anna je vrsna pevačica i generalno talentovan muzičar – iskusno barata flautom i tradicionalnim hurdy-gurdy (vergl) instrumentom, što nam je poznato i iz Eluveitie dana, a pesme zvuče sveže i interesantno, bilo da je reč o studijskom ili koncertnom okruženju. Bez sumnje, reč je o bendu koji bi mogao da postane veliko ime u doglednoj budućnosti ako se kockice slože kako treba. Cellar Darling nam je u nekih 40-ak minuta predstavio aktuelni debi album This is the Sound, a publika ih je odlično prihvatila, te verujem da će mnogi koji ih pre ovoga nisu čuli, potražiti i konkretnije proučiti. Ova turneja bez sumnje će im pomoći da prošire bazu fanova, a ko zna, možda ćemo ih već sledeći put gledati u headline varijanti.

Negde u ovom trenutku pređoh sa ličnih zaliha ruma kog je nestalo, na dunjevaču. Nimalo dobar izbor, ali jednom se živi, te tako spreman, uputih se sa ostatkom SMP ekipe na VIP fotkanje sa Lacuna Coil družinom (Scabbia u zagrljaju – to bi bilo to što se toga tiče :)), što nam je status ekskluzvnog medijskog partnera omogućio. Dom omladine u ovom trenutku bio je već solidno ispunjen, ali ne i prepun – bez obzira na sve, gone were the days kada je sastav poput Lacuna Coil mogao da proda par hiljada ulaznica bez problema, ali šta da se radi… Nekih 500 do 600 ljudi po slobodnoj proceni dočekalo ih je kako dolikuje, i napravilo atmosferu dostojnu veličine i važnosti ovog italijanskog sastava.

Sa Delirium albumom stigla je i vizuelna promena kod LC ekipe, pa se članovi benda šminkaju i oblače u kombinezone nalik na one koje su nosili momci iz benda Slipknot pre XY godina. Taj je to neki stil sa vizuelne strane, Slipknot + Mudvayne, a i u zvuk su uveliko kročili nu metal elementi, i lično ne vidim tu baš mnogo smisla danas, ali tako je kako je. Problem je, takođe, i što su hitovi postali poprilično retka pojava u radu ovog benda, te će stara kuka poput mene zaključiti ovaj segment sa opaskom da debi EP i prvi album Lacune Coil smatra najboljim momentima cele karijere ovog benda, a poslednji studijski album koji vrti i dan danas je zapravo Comalies iz 2002. godine. Davno to beše, a zvuk benda tokom godina evoluirao je u nešto… pa, drugačije, da tako kažem. Naleti pokoji hit i pevljiv momenat, naravno, ali sveukupno, mnogo više je praznog hoda tokom poslednjih godina nego pogodaka u metu, po ličnom mišljenju.

Ništa to, naravno, nije umanjilo ushićenje da ću konačno da vidim tinejdžersku ljubav uživo, kao i bend koji, na stranu sve izrečeno iznad, cenim i poštujem.

“The House of Shame”, “Ultima Ratio”, “Delirium”, “Blood, Tears, Dust”, “Downfall”, “Ghost in the Mist”, “My Demons” – ako je neko pomislio da će LC izvesti nekakvu specijalnu setlistu koja bi napravila presek njihove kompletne karijere, s obzirom da su prvi put u našoj zemlji, grdno se prevario. Ekipa je udarala po novom albumu, to je ta turneja, to promovišu, i nema nikakvog specijalnog tretmana za Srbe. A i što bi, niko nam nije kriv što nismo bili u mogućnosti da ih vidimo pre 10-15 godina. Ako ste zadovoljni aktuelnim albumom, ovo je bila prava prilika da većinu istog čujete i u koncertnom okruženju gde se Lacuna Coil pokazao kao bend na visini zadatka (odlična bina/produkcija, svirka i zvuk). A ako, međutim niste, bilo je tu par pesama da udovolji i takvim zahtevima – “Trip the Darkness”, “Swamped”, “Heaven’s a Lie” koja je uletela na bis, zatim Depeche Mode obrada “Enjoy the Silence” ili “Our Truth” očekivano su propraćene sa najviše ovacija. Sastav je bio solidno raspoložen, svirački besprekoran, a Cristina očekivano energična i harizmatična. Definitivno jedinstvena pojava na današnjoj metal sceni.

Zvanični deo nastupa proleteo je poprilično brzo, a bend nam se odužio sa tri dodatne numere na bis. Nažalost, ništa sa prvog albuma nije se našlo na listi, kao ni gomila drugih favorita, ali kako već rekoh, ovo je Delirium turneja, i ekipa to gura uživo, te ostaje nada da ovo nije poslednji put da ih ugostimo u Srbiji, te da će u nekoj drugoj prilici i setlista biti raznovrsnija.

Na kraju, rekao bih da je ovo bio jedan vrlo dobro realizovan događaj, da je poseta bila zadovoljavajuća i da bendovi imaju mnogo razloga da posetu Srbiji ocene kao uspešnu. Nažalost, after party nije postojao, te je veče moglo i definitivno da se privede kraju.

Ostalo je još da objasnim razlog za naslov ovog izveštaja – naime, basista Lacune, Marco Coti Zelati, na binu je izašao sa rečima “Mjetal je rat”, ispisanim – direktno na lobanji! Sopstvenoj. Nesvakidašnji prizor, zaista. Poruka je, sa druge strane, u potpunosti na mestu, a i svima koji smo u ovoj priči duže vreme veoma dobro poznata. Rat, nego šta! \m/