(VIDEO, FOTO) Podzemlje uzvraća udarac!

U eri kulturne i socijalne regresije, svaki pokušaj da se podrži i u životu održi bilo kakva alternativna muzička/kulturna scena (a koja još uvek stoji kao jedna od poslednjih prepreka pre pada jedne napaćene nacije u bezdan duhovnog ponora), je osuđen na sukob sa nizom problema, koji, kako se čini, eksponencijalno rastu iz godine u godinu. To je fakat. Isto tako je i fakat da je FSP iliti Festival Srpskog Podzemlja, trećim izdanjem završio svoju transformaciju u događaj koji može poneti epitet – tradicionalan. To je, imajući u vidu uvodne reči teksta, uspeh samo po sebi. I to ne mali!

Centralno dešavanje ili bolje reći dešavanja, su svakako bili koncerti bendova koji su na najbolji način dali svoj doprinos zajedničkom cilju, a zaista se imalo šta i čuti i videti, jer su apsolutno svi učesnici FSP-a (mada je zbog blagodeti međugradskog prevoza u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, potpisnik teksta morao nešto ranije da napusti Dom omladine), dali svoj maksimum da se radna temperatura održi u crvenom. Naravno, u takvom razvoju situacije nije bilo moguće sve bendove ravnopravno ispratiti, tako da će se piskaralo zadržati na nekim opštim zaključcima, a fokus izveštaja prebaciti na foto galeriju, jer zvuk mora da se čuje, atmosfera doživi, dok sutradan samo slika svedoči o svemu što se zbivalo. I zujanje u ušima.

Void Inn

Void Inn

Dakle, bez puno okolišanja, zaista sjajna atmosfera, a za mene lično i prilika da se posle dužeg vremena vidim i sa nekolicinom dragih mi ljudi. Istovremeno, lepo je bilo doživeti par vrlo prijatnih iznenađenja, jer iako smo od nekih bendova navikli da dobijemo dobru svirku i sve što ide u paketu, ne može niko da ostane ravnodušan da Void Inn, bend koji zapravo otvara dešavanje, demonstrira silu pred, tada još uvek, malobrojnom ali oduševljenom publikom. To je zapravo samo jedan od primera.

Takođe, iako prvobitno nisam planirao da ovu stavku ubacim u tekst, ipak moram skinuti kapu delu populacije koja prati thrash metal bendove. Njihova fanatična vernost žanru je doprinela da i Deathonation, koji su prvi nastupali u maloj sali, ima publiku u velikom broju koja eliminiše hendikep zvani “bend koji otvara”, dok se za vreme premijerne beogradske svirke benda Quasarborn, moralo uložiti prilično napora da se čak dođe do vazduha.

Suma sumarum, mislim da osim generalnog mišljenja da je uspeh FSP vol. III zacementirao status istog, nije potrebno ništa više da kažem. Jednostavno, ne postoji adekvatan izgovor da se ne dođe i prisustvom ne podrži festival koji je okupio veliki broj srpskih bendova, različitih žanrovskih opredeljenja sa jedinstvenim ciljem. Koncert, koji je, kao što sam već naznačio u uvodu, bio centralno dešavanje FSP, podrazumeva da energija žive svirke mora da se doživi, decibeli apsorbuju.

Za sve koji su iz ovog ili onog razloga izostali, galerija je tu kao podsetnik. Bendovima i organizatoru, sve čestitke. Odbrojavanje do FSP vol. IV, može da krene!